Zavisnost je oblik preterane
vezanosti koja je uslovljena bilo psihološkom ili biološkom potrebom čoveka, a
doprinosi razvoju određenih(zdravstvenih, porodičnih, profesionalnih,
socijalnih) posledica.
To je veliki ne samo individualni (zdravstveni),
već i porodični, socijalni i ekonomski problem jednog društva. Istraživači su
analizirali zavisnost kroz mnoge nivoe, od biohemije ćelija, genetike,
neuronskih projekcija, promena u strukturama mozga i funkciji itd...
Prvi korak za svaku osobu prilikom
"ulaska u potencijalnu zavisnost" je njen lični izbor, ali kada se
postane zavisan, gubi se kontrola u ponašanju, na štetu sopstvenog zdravlja, i
više ne postoji "lični izbor" – već neodložna potreba. U svesti je
jedino konačni cilj - zadovoljstvo, i to “odmah i ovde”.
Prepoznajemo zavisnička ponašanja
(zavisnosti od nekih aktivnosti i
zavisnosti od supstance. Čovek može da postane zavisan od svega što mu donosi
zadovoljstvo (ponašanje, aktivnosti, objekat, supstanca)! Između zavisnosti od
supstance („hemijske zavisnosti“) i
zavisničkog ponašanja („nehemijske zavisnosti“) postoji veza i sličnost.
posao,
sex,
kockanje,
hrana,
vežbanje,
kupovina,
|
kompjuteri,
internet,
droge,
alkohol,
duvan,
TV…
|
Zavisnost od heroina (kao zavisnost od supstance) prouzrokuje žudnju, toleranciju i
apstinencijalni sindrom i ima visok potencijal ka recidivu. Patološko kockanje (kao
zavisničko ponašanje) takođe izaziva žudnju, povećava toleranciju i pokazuje neke
znake apstinencijalnog sindroma. Takođe ima visok potencijal ka recidivu.
