Lazetić G, Mladenović I, Svetozarević S, Ćorić B. Značaj
motivacije i način uključivanja u program lečenja bolesti zavisnosti. U: Medicinske i socijalne mere u tretmanu
bolesti zavisnosti : zbornik saopštenja / [XXVI Simpozijum o bolestima
zavisnosti sa međunarodnim učešćem, 6.i 7. oktobra 2010, Vršac] ; priredio
Nastasić P, Beograd : Zajednica klubova lečenih alkoholičara Srbije 2011:
107-113 - 616.89(082) COBISS.SR-ID 514589527
Poslednjih
godina obraća se pažnja na bolju motivaciju zavisnika, da shvate posledice,
započnu lečenje i opstanu u apstinenciji.
Motivacija je
proces pokretanja aktivnosti čoveka, usmeravanje njegove aktivnosti na određene
objekte i regulisanja te aktivnosti radi postizanja određenih ciljeva [1].
Bolesti zavisnosti su bolesti koje se
uspešno leče. Kao i kod drugih bolesti što se tretman započne ranije, lečenje
je efikasnije.
Lečenje zavisnika i
uspešna dugotrajna apstinencija nije moguća ukoliko oni sami ne pokažu
motivaciju za lečenjem, što se zove suštinska motivacija [2].!
Treba imati u vidu da psihoaktivne supstance kod
osobe kod koje postoji zavisnost, remete biohemijske procese u mozgu, a samim
tim i osnovne psihičke funkcije kao što su mišljenje, pamćenje, pažnja,
inteligencija, VOLJA, i nagoni. Zbog tih poremećaja zavisnik nema čvrstu
motivaciju da se zaleči, pa je potrebna neka početna motivacija [3].
Početna motivacija (način za uključivanje u tretman) sastoji
se uglavnom od nekog spoljašnjeg pritiska koji dolazi iz nekoliko pravaca [4]:
- porodica uslovljava zavisnika za lečenjem
- radna organizacija,
- izrečena mera obaveznog lečenja od strane suda,
- uslov centra za socijalni rad,
- zdravstveni razlozi – strah od ozbiljnih zdravstvenih tegoba koje mu direktno ugrožavaju život.
Porodica uslovljava zavisnika za lečenjem
Tokom razvoja bolesti zavisnik se
prvo sreće sa reakcijama u porodici. Generalno, alkoholizam jednog člana
porodice dovodi do velikih promena u njenom funkcionisanju: komunikacija je sve
lošija, dominiraju laži i opravdanja, smanjuje se bliskost između partnera,
remete se porodične uloge (partner koji ne pije preuzima na sebe i ulogu svog
partnera; često jedno dete, najčešće najstarije, preuzima na sebe brigu o
mlađoj deci), porodica se povlači iz društvenih dešavanja, prikrivajući
alkoholizam usled osećanja umanjene vrednosti, srama i slično [5].
Dobro su poznati kompenzatorni
potencijali porodice spram alkoholizma i zna se koliko dugo je alkoholizam
tolerisan u porodici gde je najpre i vidljiv.
Iako je evidentno često kašnjenje
u otkrivanju i započinjanju lečenja porodica i dalje predstavlja najveći povod
za započinjanje lečenja u programu [5].
Nemoguće je u okvirima porodice ne činiti ništa, a očekivati da će se
dogoditi nešto.
Zavisnik neće započeti lečenje sve dok porodica podržava njegov zavisnički životni stil.
Zdravstveni razlozi
Zdravstveni razlozi zbog kojih se
zavisnik sam ili po savetu lekara javlja na lečenje alkoholizma su telesni ili
psihijatrijski poremećaji (apstinencijalni sindrom,depresija, dijagnostikovanje
oštećenja jetre, epi napadi, CVI, povrede u saobraćajnim udesima ili druge
povrede, teže intoksikacije, pokušaji suicida ili samopovredjivanja).
Radna organizacija
Neke radne organizacije sve češće
organizuju testiranje svojih zaposlenih na alkohol (alko testovi) i takođe
motivišu zaposlenog na lečenje od alkoholizma, gde čak neke radne organizacije
ukoliko zavisnik nema saradnika u lečenju obezbeđuju i takav vid podrške.
Sud
Nasilje u porodici, vožnja u
pijanom stanju ili pod dejstvom alkohola, tuče i drugi ispadi na javnom mestu,
ozbiljne pretnje ili nasrtaji na integritet drugih osoba ili demoliranje stvari
i objekata i dr. su samo neka dela zbog kojih sudovi izriču meru obaveznog
lečenja alkoholičara na slobodi.
Povod za dolazak na lečenje
U klinici za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno
zdravlje se svake godine rade preseci povoda za dolazak na lečenje. Poslednje praćenje
je rađeno u periodu od šest meseci, od jula 2009. do januara 2010. Računao se
broj prvih pregleda kod kojih je dijagnostikovana zavisnost i praćenje tih
pacijenata u okvirima programa lečenja.
Ukupan broj uzorka je bio 253
pacijenta. Od toga 210 muškaraca, i 43 žene. Odnos prema polovima je iznosio
4.9:1 (na pet muškaraca dolazila je jedna žena). (Grafikon 1.)
Grafikon 1.
Utvrđeni povod za dolazak na lečenje kod pacijenata je
pokazao da je dominirala porodica kao
značajan motivacioni faktor, a odmah posle porodice kao značajan faktor su se pokazali zdravstveni
razlozi. (Grafikon 2.)
Grafikon 2.
Od pacijenata koji su obavili prvi pregled i kod kojih je
dijanostikovan alkoholizam njih 103 (41 %) su prihvatili preporučeni program
lečenja u Klinici za bolesti zavisnosti, dok je njih 59 (23 %) odbilo
preporučeni program i oni su uglavnom
vrlo brzo napuštali lečenje. 91 pacijent odn. 36 % je nastavilo lečenje
kroz redovne dispanzerske kontrole. (Grafikon 3)
Grafikon 3.
Od pacijenata koji su prihvatili program 85 je motivisala
porodica, 17 radna organizacija, 11 sud, a samo deset ih je bilo motovisano
zbog zdravstvenih tegoba. (Grafikon 4.)
Grafikon 4.
Pacijenti koji su odbili ponuđeni program lečenja i uglavnom
su vrlo brzo naspustili lečenje su pacijetni koji su se u Institut za mentalno
zdravlje javili samoinicijativno zbog raznih telesnih i psihičkih poremećaja a
koji su bili uzrokovani pijenjem alkohola. (Grafikon 5.)
Grafikon 5.
Treba napomenuti da je od 41 pacijenta – 32 pacijenta su
živeli u kompletnoj (primarnoj ili sekundarnoj porodici) – ali porodica nije
bila motivacioni faktor.
NASTAVILI DISPANZERSKO LEČENJE
Pacijenti koji su nastavili dispanzersko lečenje (timskom
odlukom najčešće zbog nedostatka saradnika u lečenju, ili odlukom samih
pacijenata da se leče isključivo ambulantno) su u glavnom bili iz grupe
motivisanih zdravstvenim posledicama uzrokovanim alkoholizmom. Daljim praćenjem
ovih pacijenata je pokazalo da je u glavnom veliki broj njih napustio lečenje
već posle prvih poboljšanja telesnog i psihičkog funkcionisanja. (Grafikon 6.)
Grafikon 6.
Zaključak
Iz priloženog se zaključuje da je način uključivanja
zavisnika u lečenje uspešniji kada je u pitanju porodica i radna organizacija,
dok samoinicijativno uključivanje pacijenata zbog zdravstvenih tegoba obično se
vrlo brzo završi već posle prvih poboljšanja telesnog funkcionisanja
Porodica je izuzetno snažan motivacioni faktor, ali potencijal porodice u Srbiji još uvek nije
dovoljno iskorišćen kao motivacioni faktor za dolazak na lečenje.
U jednom od
istraživanja rađenom na Klinici za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno
zdravlje 2009. u kojem je ispitano 900
pacijenata i njihovih povoda dolaska na lečenje dobijeni rezultati su
pokazivali da je najveži broj pacijenata došao zbog vidljivih zdravstvenih
tegoba 446, dok su motivisani od strane porodice javilo njih 215. [6] (Grafikon
7.)
Grafikon 7.
Uprkos naporima društva da
senzibiliše porodicu na lečenje odluka o dolasku se često prepušta samom alkoholičaru. Moguće, da
je jedan od razloga slabe motivisanosti porodice za lečenje predrasude i
snažna stigmatizacija koja se odnosi na lečenje u psihijatrijskim
klinikama.
Neophodno je i dalje raditi na
buđenju svesti porodice i iskorišćavanju njenih potencijala za motivaciju u
započinjanju lečenja alkoholičara, jer snaga porodice ako se iskoristi i usmeri
u pravcu lečenja je velika, i često presudna za lečenje i dugotrajnu
apstinenciju.
Citiranje:
Lazetić G, Mladenović I, Svetozarević S, Ćorić B. Značaj
motivacije i način uključivanja u program lečenja bolesti zavisnosti. U: Medicinske i socijalne mere u tretmanu
bolesti zavisnosti : zbornik saopštenja / [XXVI Simpozijum o bolestima
zavisnosti sa međunarodnim učešćem, 6.i 7. oktobra 2010, Vršac] ; priredio
Nastasić P, Beograd : Zajednica klubova lečenih alkoholičara Srbije 2011:
107-113 - 616.89(082) COBISS.SR-ID 514589527
